Историјат

Од свог оснивања, Библиотека ,, Штефан Хомола“ променила је неколико назива и адреса. Основана је, у августу 1845. године, у оквиру Недељне школе коју је водио Штефан Хомола. Током година била је у саставу више установа. Од 1932. до 1947. године постојала је у оквиру Матице словачке у Југославији, а од 1975. радила је у склопу Дома културе Бачки Петровац. Позната је и по називима Народна библиотека, Словачка централна библиотека у Петровцу, а од 1965. године и као Општинска библиотека у Бачком Петровцу.

На самом почетку, библиотечки фонд бројао је око 130 књига. Те су књиге биле набављане од прикупљених средстава, али и као поклони тадашње интелигенције, посебно учитеља и свештеника, те научника и књижевника, како из домаће средине, тако и из Словачке. Дародавци књига су били Јан Колар, Карол Штур, Михал Годра, Јан Кадави, свештеник Јан Стехло и сам оснивач Штефан Хомола. У библиотеку је пристизала и тадашња периодична штампа, Штурове Словачке народне новине (Slovenskje národňje novini), часопис Орао татрански (Orol tatranský) и друга, коју су чланови удружења, на својим недељним састанцима, читали наглас и која је била предмет њихових разговора. У периоду постојања Недељне школе, чланови удружења су често писали прилоге за ове часописе, у којима су обавештавали јавност у Словачкој о животу петровачких, али и других војвођанских Словака.

Оснивач Штефан Хомола, који је својим деловањем у великој мери допринео подизању свести о значају образовања и важности неговања националног духа, боравио је у Петровцу само кратко, али је његов утицај, који је извршио у том периоду, снажно утицао на будући развој културног живота читаве заједнице. У току револуције 1848/49. године, Недељна школа и библиотека која је постојала у оквиру ње, постепено престају са радом. Већина књига из првобитне збирке изгубљена је током бурних година револуције, а на смањење њиховог броја посебно је утицала заплена од стране мађарских власти. Чланови Недељне школе су успели да спасу неке књиге, сакривајући их по домаћинствима. Међутим, и након одузимања публикација, књижни фонд је наставио да се попуњава, а рад библиотеке је само привремено био прекинут. Делатност библиотеке поново је оживела 1863. године, када ју је основао капелан Михал Валах, иако према речима Ондреја Мраза, једног од дугогодишњих чланова Недељне школе, које је забележио 1941.године, сазнајемо да је библиотека почела да ради и неколико година раније под вођством Јураја Мрве, тадашњег капелана, потоњег администратора, а на крају и пароха. Библиотека је радила до јануара 1897. године, од када датира последњи писани документ, са прекидима у периодима од 1874. до 1886. и од 1887. до 1894. године. Прекид рада је био само привремен, јер се са доласком Јана Чајака, као учитеља, у Бачки Петровац, 1900. године, обнавља делатност Недељне школе, али сада у измењеном облику. Наиме, Јан Чајак уместо Недељне школе, која је до тада била устројена као правна установа са својом управом, печатима и инвентаром, уводи вечерњу школу, у којој је и сам предавао у вечерњим часовима. Организована су била предавања из разних области - пољопривреде, привреде, трговине, занатства, али и из здравства, историје, географије, психологије, физике, уметности, естетике, педагогије, културе језика и многих других. Након оснивања Матице словачке у Југославији, 1932. године, библиотека постаје њен део и тако је функционисала до 1948. године, када ова институција престаје да постоји. У то време је постала права библиотека са својим простором, уређеним по тадашњим стандардима. До краја овог периода библиотека је поседовала готово 11.000 књига. По престанку деловања Матице словачке у Југославији, после 1948. године, библиотека није престала са радом. Постојала је, мењајући називе, а понекад и места где се налазила. Прво је добила назив Општинска библиотека, да би након тога дуго година деловала као Словачка централна библиотека у Петровцу, која је имала и властиту читаоницу. Године 1965. добија статус матичне библиотеке за све библиотеке у насељима у петровачкој општини, које су јој се придружиле, чиме постаје Општинска библиотека Бачки Петровац. Поводом 120 година постојања, 1966. године, тадашњи председник СФР Југославије одликовао је библиотеку Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима за ширење националне културе. Од 1975. године, библиотека је била у саставу Дома културе ,,28. октобар“ у Бачком Петровцу, и у том периоду, због начина вођења, јер је сматрана само делом поменуте установе, не може се, нажалост, говорити о даљем развоју и напретку у њеном раду. Библиотека је започела са радом на садашњој адреси и у постојећим просторијама 1988. године. Данас се налази у улици Народне револуције, у броју 9, у адаптираним просторијама некадашње државне школе.



У јануару 1993. године, библиотека добија име по свом оснивачу и тада њен пуни назив постаје Општинска библиотека ,,Штефан Хомола“. Закон о библиотекама, из 1995. године, отвара могућност за одвајање библиотеке од Дома културе, те она исте године постаје самостална установа и региструје се као Библиотека ,,Штефан Хомола“ у Бачком Петровцу. Званично, под тим називом, почиње да ради 1. јануара 1996. године. Тих година библиотека је поседовала фонд који је бројао више од 38.000 књига. Библиотечки фонд се годинама увећавао захваљујући књигама које су поклањали појединци, многе институције и разна удружења. Општина Бачки Петровац, предвиђеним делом свог буџета, пружа новчану подршку за набавку нових публикација. Библиотечки фонд се увећава посредством откупа на покрајинском и републичком нивоу, коришћењем сопствених средстава, као и кроз разне пројекте и уз подршку Канцеларије за Словаке који живе у иностранству.